Animafest srijeda

Prije nego počnem, samo da objavim kako se najbolji animirani film svih vremena može pribaviti ovdi za samo $1. Pribavite ga obavezno, zemite si neku finu i rastezljivu kašu za jesti i uživajte u svakoj sceni ovog predivnog remek-djela. A sad nazad na normalni program.

Ijopet sam propustio Grand Prix. Svake godine kad to je, onda meni nekaj uleti i ja nikak da saznam jel su to neke nagrade ili je utrka formula ili kaj je. Isusek ima nekaj protiv toga da ja saznam kaj to je. Ma garant neke formule. Ali sam zato skoro pa stigao na film o Grahamu Chapmanu.

Autobiografija lažljivca

Zakasnil sam 15 minuta na film, ali nema veze, film je isto zakasnio pa sam uletio taman na sponzore. Zapravo me oduševio nešto manje nego što sam mislio. Animiran je u milion različitih stilova i prati život prvog Pythonovca koji je umro. Živio je podosta celebrity životom što se velikim djelom svodilo na sex i alkohol. Velik dio scena je imao neku aluziju na neki skeč ili scenu iz nekog filma Monty Pythona što je bilo fora i mislim da sam prespavao jedan manji dio, ali niš strašno. Dao bi mu jednu dobru četvorku, ali kako su već Ernest i Celeste dobili četvorku, onda sam ovom htio dati trojku, al sam se onda sjetio da sam zakasnio pa nisam dobio glupi papirić za glasanje. A dobro, trojka je ionako srednja ocjena pa nije bed.

Tu sam se još malo vrzmal dok nas nije pustilo nazad unutra na nešto što sam se ponadao da bi mogao biti Bore Lee.

Bore

Nije bio Bore Lee nego nešto o alzheimeru i penzionerima u staračkom domu. Nije da ne postoji već jedno 517 filmova s istom tematikom, ali ne, ovaj je drugačiji, ovaj je animiran bez ikakvog razloga. Mislim, lijep je, ali koju pizdu mater ideš radit animirani film od 6 sati di svi sjede i tuguju? Mogao je komotno biti live action što bi našlo prigodniju publiku i ja to ne bi morao gledati na Animafestu. Prije neg je film krenuo, probao sam sjesti na neke stolce koji nisu imali stolce odma ispred sebe kako ne bi padao u napast da naslanjam noge na stolce. Nakon 30 sekundi sam zaključio “this sucks”, maknuo se stolac iza, skinuo tenisice i digo noge nek se vidi da je Dolce Bagana mošus mrtve kobile in da haus. Razmišljao sam kako nebi bilo loše da imam majicu na kojoj piše “planiram skinut cipele”, ali možda ipak bolje pustit ljude da se iznenade. Nego, o čem se film radio?

Tipu i ženi dokurči hranit senilnog nadrkanog dedu pa ga spizde u starački i sad se deda tu nešto ljuti, a meni nikad jasno zašto. To je starački dom. Cijele dane sjediš, ladiš jaja i imaš neke mlade i uspaljene medicinke da te masiraju. Znam ja da to tako funkcionira, gledao sam neke filmove o tome. Uglavnom, piči film, al je zvuk uporno sjeban i neda mi spavati. Nakon desetak minuta je zaustavilo film pa je izišla teta na stejđ i pitala jesmo li možda primjetili da zvuk ne valja te nam se jedno 16x ispričala kaj buju to sad popravljali.

Nakon još desetak minuta čitanja Twittera, krenul je film… opet od početka. O bože majko. A film spor, dug, joooj. I mislim si “ajde, sad bum spaval na ovom da ne moram idući. Kurac. Budan ko da je podne jebemu sve tak da sam cijeli film odgledo. Mislim, oke je film, neka drama koja zapravo nije o tom dedi neg o totalno drugom dedi seronji koji onda do kraja filma postane dobar i pimpek mu naraste za tri veličine. Negdje u drugoj polovini filma je opet počeo pucketat nešto zvuk pa sam si pomislio “joooj, sad buju garant zaustavili i sve pustili od početkaaa”, ali automatski se popravilo pa je dalje sve bilo oke. Jedan relativno simpatičan dio filma je bila luda baba koja bi sjedila u sobi i brijala da Orient Expressom putuje u Istambul. E moja baba, nije ti Istambul siguran ovih dana.

Htio sam filmu dat jednu solidnu trojku, al ako je Ernest dobil 4, a lažljivac 3, onda je ovaj dobil 2… Jebote, ovom tangentom bum do kraja Animafesta samo neke kulje gledal u glavnoj konkurenciji. Film je na kraju pisalo da je posvećen svim starim osobama sadašnjosti i budućnosti. A neš ti problema sa starim osobama budućnosti, mi bumo po cjele dane samo sjedili za kompom, igrali Minecraft i pisali idiotske komentare po portalima za vijesti jer bu nas jako uznemiravalo da hitno moramo promijenit ustav da piše kako se mrtve kobile ne smiju uzgajati za rasplodnju il kajveć bumo si brijali da nam je Bog naredio.

Apostol

Zadnji film večeras je bio Apostol. Stop-motion horor koji stilski malo baca na stare Hammer horore kakve povremeno GNN voli donijet da gledamo. Tip pobjegne iz zatvora i krene po ukradene dijamante koje mu je kolega ostavio u nekoj maloj zatvorenoj zajednici staraca koji se ponašaju jako čudno. Opet je u pitanju animirani film koji je komotno mogao biti live action, ali je bio prekrasan pa nemam primjedbi. Malo sam pred kraj zaspao pa nisam siguran kako na kraju sve pobjedi, ali sam sve skupa jako zadovoljan i da je u konkurenciji, dao bi mu solidnu četvorku (tj. trojku jer je Ernest dobio četvorku).

Usput, shvatio sam da mi je jedina prilika za pogledati dugometražnju verziju fenomenalnog crtanog “Kakav Divan Dan” u petak navečer kad me se pokušava odvuč igrat RPG-ove. Joooj, nebu dobro do kraja tjedna, joooj.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *