Animafest petak

Fascinantno da mi kompjuter trenutno radi BOLJE nego prije neg mu se napajanje pregrijalo. Danas sam vidio splash screen koji mi je inače crni ekran jer taman se u to doba dižu drajveri od grafičke pa grafička rikne. No dosta o meni, ajmo sad malo o meni na Animafestu jučer

Pol grada je u kiltu. Hura, mogu nosit kilt bez da ljudi skuže da sam čudan jer volim nosit vojnu opremu. A kilt, majko mila, koja udobnost, genitalije letaju slobodno, vjetrić ispod ih taman gladi dovoljno da ne bude previše vruće ispod te proklete deke koja grije ko da mi je neko stavil kalorifer pod noge. Ja ne znam koji debil je mislio da su gače i hlače dobra ideja, al ajde, nek ljudi nose što hoće, al zakaj ja moram nosit kaj ljudi hoće? Da se mene pita, svi bi šetali u trenirkama ili ničemu ili haljama ili šlafrukima, a ne ova govna. Još buju nas iduće tjerali da štikle nosimo jer mmm neudobno i usrano, to je ond… ah da, Animafest

Naravno da sam kasnio jer dok se ja ustanem, pogledam kaj ima novo na netu, još sam se otišo oštrigat da napokon skinem prokleti grm s glave, kupim si koštice i kolu (kolu zero, Sven, nije ona sa šećerom, nebumo dobili negativne bodove za nju) da mi nebu dosadno na filmovima na kojima je dosadno i odletio gore do Cineploxa gledat najbolji film ikad

Kurt postaje zao

Malo sam zakasnio, al sam našao najudobnije mjesto ikad i krenem gledat. Neki blentavi 3D, Nordijci, toilet humor na najjače… U prvih 3 minute gledanja doživio sam:
1) psovanje
2) gej mornara crnca
3) metalku sa skull tape&bones majicom
Tu sam shvatio da će ovo biti najbolji film koji sam u životu gledao. I bio je. Negdje na pol mi je došlo do glave da je u kinu sve prepuno djece. Samo malo, oni djeci pokazuju ove boleštine sa sisama, govnima, lažnom medicinom, nasiljem i još milion užasa? Prejebeno! Zakaj ja nisam imal tak nekaj u djetinjstvu neg su se nama odrasli vatali za glavu kad bi vidli Tom&Jerry? Božemajko. Ali zapravo je film dosta edukativan na neki svoj način i divan je. Preporućam da ga pogledate, idealno s malim djetetom.

Posebno mi je krasno što nema neka “artistička” izdrkavanja nego je lijepo režiran, ima fenomenalne scene akcije i svega ostalog, boje su do jaja, ma sve je savršeno na mjestu i prokleto je zabavan za gledat. Evo to je film koji je zaslužio peticu, ali je taman negdje u rangu s Ernestom pa bi mu dao četvorku da je u konkurenciji.
Nego, kilt je zakon. Apsolutno svi kaj su me imali nekaj pitat bi mi se prvo obratili na engleskom. A osim toga, u Evropi nisu baš rado sjedili preblizu mene, možda su skužili sa postoji opasnost da dignem noge na stolac dok gledam film. A taman sam naletio u Evropu na program posvećen stotom milionu godina norveške animacije.

Suvremenici

Neki tip je pričal kak je Norveška super, onda su pustili Animafest najavu koja je i dalje krasna s malim likićima i sranjima, a nakon toga su pustili neke filmove
1) Neki di dva građevinara filozofiraju o smislu života dok oko njih male Banksy-like kreacije prosvjeduju i ruše sve pred sobom
2) Neki o klincu koji se boji kad tata postane čudovište pa pošalje pismo kralju i onda kralj jako pokudi tatu koji odjednom postane divan i krasan
3) Neki timelapse naopakih stupova, koji kurac ja to gledam?
4) Danish poet, lijepa pričica o pjesniku koji poželi povalit neku tetu na selu
5) Tip koji ubrzano pjeva My Way uz stop-motion pizdarije oko njega, jupiiiii
6) Neki experimentalni random koji sam se taman pravio da gledam, al se onda Jurica javio da je u gradu pa sam izišo van malo se družit s njim i Borisom da raspravimo o novom karate filmu koji bi probali snimat, a tu je naletila i kolegica Dušanka koja je taman bila na pauzi pa smo eto malo kongregirali prije neg je Duda pobjegla na posao, ovi dvojica na jelo, a ja na Djecu Vukove. Uzel sam karte, a teta me upozorila da bu večeras sve kasnilo, za razliku od inače kad nikad niš ne kasni. Also, da sutra treba pobrat kartu za sve projekcije a ne samo za one poslj… shit, nadam se da bum stigo pobrat kartu za ovo u 1, joooj jebem ti kompjuter koji rikne u pravom trenutku

Djeca Vukovi

Zapravo mi nije drago kad ovak nekaj dođe na Animafest jer je turbo previše dobro. Lako njima sa sto kila novaca i mašinerijom koja napravi fokus grupe i pičke materine da slože takav film da se jebeno usereš kako je sve dobro. Zakasnio sam na uvodni razgovor, al sam taman čuo da je znak za vuka u Japanu i znak za “veliki bog” jer oni baš jako vole pričat za životinje da postaju ljudi. Nego, u jednom trenutku je netko spomenuo tanukija i ispod je pisalo “kunopas”. Wow, moj Murko je kunopas, a ne rakun-pas. Svašta čovjek nauči.

Radnja ukratko: Teta koja zgleda ko Chihiro upozna Edwarda iz Twilighta, samo ovaj nije vampir nego je vuk i onda je ukusno prikazan child-friendly furry porn od kojeg naprave dvoje djece, al Edward krepa dok lovi fazana i onda se pseudo-Chihiro odseli na selo di je sve teško ali predivno i izgleda ko neka suptilna molba kompletnom Japanu da se proba malo vratit na selo uzgajat nekaj. Film je predivan, prokleto tužan, ali je i sretan i divan je i totalni je fan service svim onim werewolf freakovima, otherkinima, furryjima, bdsm primalima i ostalim polu-životinjama među nama tako da sam mu odma zaokružio 5 iako je zapravo taman u rangu s Ernestom. Tu sam negdje razmišljo da bi stvarno trebal nać način da Ernestov 4 pretvorim u 5, al onda bi to značilo da moram upast negdje u tajne sefove Animafesta di bi zamijenio jednog Ernesta 4 za novog Ernesta 5, al onda pak moram promjenit Pinokijovog 3 u 4, a i Usvajanju 2 u 3 i Lažljivcu 3 u 4 i… o jebote, možda bi to sve i uspio da sam bil u trenirci i tenisicama i u torbi imal biciklističku masku na lubanju, a ne ovak kad sam bil u kiltu, martama, a u torbi sam imal masku na gorilu.

Uglavnom, tu je naletil Jurica pa smo krenuli gledat Duhove Prošlosti koji su kasnili pa je svatio da bu taman moral propustit kraj jerbo mora na vlak. A film je neki koji ga je jako zanimal i koji je rađen 15 godina i traje prek 2 sata, joooj, već vidim kak je autor neki emo koji bu kenjal satima kak je tužan.

Duhovi Prošlosti

Ajde autor nije puno kenjal, možda je bio previše tužan za to, al je spomenuo da bu imalo i nekog humora u toj turobnosti, ho ho ho, evo već se smijem. Ali zapravo je film ispal super, vrlo nasumičan, dosta nadrealan i nepovezan, ali nije bilo ni potrebno pratiti nego je sve fino teklo, nije čak ni problem bio to što je sve bilo rađeno u nekoliko različitih stilova, svi su se fino presjecali bez da je grizlo za oči (puno bolje neg npr. u Autobiografiji Lažljivca) i radio voditelj koji se prožima kroz radnju je bio fenomenalan. Uglavnom, bila je to jedna dobra četvorka. Bila bi trojka jer sam Ernestu dao četvorku pa bi ova četvorka postala trojka, ali kako sam Djeci Vukovima dao peticu bez obzira na to što sam Ernestu dao č… AAA JEBEMU ZAŠTO JE SVE TOLIKO KOMPLICIRANO AAAAAA!!!!!11

No da, šećer na kraju:

Kakav Divan Dan

To je inače tri kratka filma spojena u jedan uberfilm o tipu koji tone u ludilo, gubitak pamćenja i skoro otkazivanje mozga tj. smrt. Divno, tužno, duhovito, odvratno, prezabavno i gle, drugi dio izgleda nisam gledao tako da mi je cijela sredina filma bila jedno totalno novo iskustvo. Ali treći je definitivno najbolji, što jes jes. Nakon toga je bio neki glazbeni nešto, al sam ja otišo doma ovo ne natipkat jer mi je riknul komp… Shit, kasnim na subotu, odo ja!!!1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *